BANJALUKA – Reforma Inspektorata Republike Srpske traje već pet godina, a kao i ostale reforme u javnoj upravi kojima se ne nazire kraj, negativno utiče i podstiče bujanje korupcije i kriminala.
Reformom inspekcije najavljeno je objedinjavanje lokalne i republičke inspekcije kako bi kontrole bile bolje, zloupotrebe inspektora manje, a poslovanje privrednih društava lakše.
U teoriji taj plan bi omogućio da se izbjegne duplanje inspekcijskih kontrola što, pruža mogućnost za različite zloupotrebe na relaciji službenici – privrednici, čiji rad je pod njihovim nadzorom.
Naime, Vlada RS je još 2017. godine prihvatila primjedbe poslovne zajednice na rad inspekcija u RS i njihov zahtjev da se sprovede reforma u ovoj oblasti. U prvoj fazi je analizirano stanje, sprovedene su preporuke za izradu i usvajanje akcionog plana za reformu inspekcija u Republici Srpskoj. Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Zakon o inspekcijama Republike Srpske u februaru 2020. godine, koji je stupio na snagu u martu 2020. godine.
Nakon toga je usvojena nova sistematizacija u Inspektoratu. Dostupne informacije pokazuju da reforma u najboljem slučaju ide laganim tempom, bez jasne vizije kako ona u budućnosti treba da izgleda, ni kada će biti okončana.
Korona usporila reformu
U Inspektoratu RS su objasnili da je Zakon o inspekcijama RS stupio na snagu u martu 2020. godine, ali da je sama implementacija Zakona odgođena zbog pojave korona virusa i proglašenja vanredne situacije, odnosno vanrednog stanja kasnije.
„U okviru reformskog procesa predviđeno je preuzimanje inspektora rada koji poslove inspekcijskog nadzora obavljaju na nivou jedinica lokalne samouprave, kao i obaveza jedinica lokalne samouprave da obezbijedi pretpostavke za radu u Inspekcijskom informacionom sistemu“, navedeno je u Inspektoratu RS.
Precizirali su da je tokom 2021. i 2022. godine izvršeno preuzimanje inspektora rada i nadogradnja Inspekcijskog informacionog sistema, što je bio preduslov za povezivanje jedinica lokalne samouprave za rad u jedinstvenom sistemu.
„Do kraja tekuće godine bi trebalo usvojiti odgovarajući podzakonski akt za rad u Inspekcijskom informacionom sistemu, nakon čega će krenuti implementacija istog u jedinicama lokalne samouprave“, rekli su u Inspektoratu i napomenuli da „dalji tok reformskog procesa zavisi od opredjeljenja Vlade Republike Srpske“.
Sporost, jasan znak za manjak interesa
Iz Transparency International u Bosni i Hercegovini poručuju da je sporost do sada bio jasan pokazatelj manjka interesa za reformom.
„Međutim, budući da je u velikom broju primjera kroz našu praksu pokazano da su inspekcije veoma rezervisane prema djelovanju iz svojih nadležnosti, a što može biti znak na politički ili drugi uticaj. Veoma je bitno ovu oblast unaprijediti i to u prvom redu kroz mogućnost pravne zaštite. Trenutno žalbu može izjaviti samo lice koje je subjekt nadzora, a ne prijavilac, što umnogome otežava ostvarivanje prava bilo kog lica koje uoči i prijavi nepravilnost. Takođe, preispitivanje inspekcijskih odluka pred nezavisnim organima nije moguće“, kazali su u TI BiH.
Kakvo je opredjeljenje Vlade RS?
U Vladi RS nisu bili raspoloženi da detaljnije govore o ovoj temi, skidajući sa sebe odgovornost. U pismenom odgovoru su naveli da Inspektorat RS treba dati odgovore na pitanja dokle se došlo sa reformom, te koji su rokovi za njeno okončanje.
Tako da ostaje otvoreno pitanje – Kakvo je opredjeljenje Vlade RS? Ako je suditi prema Programu ekonomskih reformi RS 2023-2025. godine, koji je usvojila Narodna skupština RS 2. novembra 2022. godine, konkretnih planova za budućnost nema.
U tom dokumentu je navedeno da reforma Inspektorata Srpske nije prenesena u program za 2023 – 2025. godine, iz Programa ekonomskih reformi RS 2022 – 2024. godine „imajući u vidu da je realizacija planiranih aktivnosti u okviru ove mjere predviđena u 2022. godini, te da su ove aktivnosti dio redovnih poslova u nadležnosti Inspektorata Republike Srpske“.
U dokumentu je u još nekoliko rečenica navedeno u kojim aktivnostima je do sada učestvovala Vlada RS i o ovogodišnjim aktivnostima Inspektorata, ali bez smjernica koje bi nagovijestile koji su dalji planovi za sprovođenje ove reforme.
Nedostatak informacija na ovu temu se preslikao i na lokalne zajednice, čiji inspektorati su takođe dio ove reforme.
Svaka inspekcija tumači propise na svoj način
Predsjednik Savez opština i gradova RS Ljubiša Ćosić kaže da se ne može sjetiti kada je zadnji put čuo ili dobio neke nove informacije na ovu temu.
„Trenutno imamo dualizam lokalnih i republičkih inspekcija koji na neki način funkcionišu, ali nemaju jasno određene granice“, kazao je on i dodao da reforme na ovom polju moraju stvoriti bolju koordinaciju republičke i lokalnih vlasti.
Direktor Unije poslodavaca RS Saša Aćić kaže da je za poslodavce važno da se postigne konzistentnost u primjeni propisa, a to je moguće objedinjavanjem inspekcija.
„Trenutno imamo problem; republička inspekcija tumači propise na jedan način, a lokalna na drugi, što pravi probleme u poslovanju i može biti izvor korupcije. Sa druge strane lokalne zajednice imaju interesa da uvode neke nove parafiskalne namete i kroz to čitav sistem gubi na integritetu“, kazao je Aćić.
Smatra da je neprihvatljiv izgovor da ne postoje materijalna sredstva za objedinjavanje inspekcija, s obzirom na veličinu ekonomije i veličinu zajednice u smislu broja stanovnika.
„Mislimo da je jedna republička uprava dovoljna i da to sve treba objediniti, uz digitalizaciju procedura i procesa u okviru inspektorata. Na taj način ćemo dobiti bolji rezultat, kada je u pitanju borba protiv korupcije“, kazao je Aćić.
Izvor: Capital.ba