BANJALUKA – Kompanije u BiH sve više su zainteresovane, ali ipak ne koriste u dovoljnoj mjeri bespovratna ili povoljna kreditna sredstva iz fondova i programa Evropske unije (EU) koja im mogu osigurati nove investicije i povećanje broja zaposlenih. Najčešći razlog je nedostatak kadra obučenog za pripremu projekata i apliciranje.

Sredstva iz međunarodnih fondova šansa su da domaći privredni subjekti obnove postojeće ili izgrade nove proizvodne pogone, da zaposle nove radnike. Taj novac u velikom broju slučajeva je bespovratan, a dostupan je i kroz povoljne kredite.

Međutim, u firmama još uvijek nije u velikoj mjeri zaživjela praksa da redovno prate javne pozive i pišu projekte kako bi osigurali finansiranje za nove investicije. Iako zainteresovani, domaći privrednici ne iskorištavaju dovoljno prilike koje im se nude za razvoj biznisa.

Nedostatak kapaciteta koči firme

Osnovni razlog za slabije „povlačenje“ dostupnog novca od strane kompanija u BiH, u Privrednoj komori RS vide u tome što domaće kompanije nemaju dovoljno obučenog kadra za pisanje projekata i realizaciju projekata.

„Kada su u pitanju EU fondovi, generalna ocjena je da sredstva iz međunarodnih fondova domaća privredna društva ne koriste u dovoljnoj mjeri. Najčešći razlog je taj što domaće kompanije nemaju dovoljno unutrašnjeg kapaciteta da samostalno apliciraju i realizuju međunarodne projekte“, rekao je Vladimir Blagojević iz PKRS.

Zbog toga je, dodaje Blagojević, Komora realizovala i još realizuje niz međunarodnih projekata, finansiranih iz sredstava EU i drugih izvora, kojima jača kapacitete domaćih preduzeća.

„Cilj je da firme steknu mogućnost da samostalno apliciraju i realizuju projekte. Imali smo obuke o korišćenju različitih programa i promociju javnih poziva, a kroz Evropsku mrežu preduzetništva pružamo savjetodavne usluge i pomoć prilikom pripreme projekata. U posljednje vrijeme evidentno je da su domaća preduzeća sve više zainteresovana za učešće u projektima i da jačaju svoje kapacitete, prijavljuju se i realizuju projekte u okviru programa poput „EU4business“, „USAID WHAM“, „Challenge to change“, „Developpp“, projekte koje finansira GIZ i druge“, ističe Blagojević.

Direktor Unije udruženja poslodavaca RS Saša Aćić mišljenja je da bi kandidatski status BiH otvorio nove perspektive u pogledu korišćenja fondova EU.

„Nadamo se da će u tom pogledu Bosna i Hercegovina napraviti iskorak u narednoj godini. U određenoj mjeri se koriste sredstva EU i ostalih donatora pogotovo u segmentu digitalizacije proizvodnih procesa i edukacije zaposlenih“, ističe Aćić.

On dodaje da, s druge strane, postoji saradnja kompanija iz BiH sa poslovnim partnerima iz EU, a što se ogleda kroz podatak da se 70 odsto izvoza, samo iz RS, plasira u evropske zemlje.

„Svakako da postoji prostor za unapređenje saradnje, pogotovo u svijetlu skraćenja lanaca snabdjevanja Evropske unije sa pojavom i širenjem infekcije COVID-19“, poručuje Aćić.

Delegacija EU u BIH: Nudimo bespovratna sredstva i povoljne kredite

U Delegaciji Evropske unije u BiH ističu da je EU u značajnoj mjeri podržala Bosnu i Hercegovinu kako bi se uskladila s propisima i standardima EU usmjerenim na poboljšanja u području ekonomije.

„To uključuje programe prekogranične saradnje sa Crnom Gorom i Srbijom čiji je cilj podrška zapošljavanju, razvoju poslovanja, jačanje upravljanja rizikom od katastrofa… Podrška takođe uključuje sredstva u iznosu od 73,5 miliona evra bespovratnih sredstava i 250 miliona evra makrofinansijske pomoći u vidu kredita pod povoljnim uslovima, koje je EU osigurala s ciljem ublažavanja ekonomskih posljedica pandemije COVID-19 i očuvanja radnih mjesta u BiH“, ističu u Delegaciji EU.

Domaćoj privredi je na raspolaganju više programa EU kroz koje mogu doći do novca za razvoj proizvodnje i novo zapošljavanje.

Jedan od njih je i program „EU4Business“ u vrijednosti od 16,1 milion evra koji se provodi u periodu od aprila 2018. do marta 2022. godine. Raspodjela novca se vrši kroz pozive za dostavu projekata, a trenutno se realizuju 34 projekta u BiH.

„U okviru programa, 10 miliona evra bespovratnih sredstava namijenjeno je za mala i srednja preduzeća (MSP), poljoprivrednike i poduzetnike s posebnim naglaskom na mlade, žene i ranjive grupe. Od ovog iznosa, 4,5 miliona evra će biti usmjereno za izvozno orijentisane sektore, tri miliona evra za poljoprivredno-prehrambeni sektor, 1,5 miliona evra za turizam i jedan milion evra za poduzetništvo“, naglašavaju u Delegaciji EU.

Tu je i program „EU4Agri“ koji uključuje 20 miliona evra za modernizaciju poljoprivredno-prehrambenog sektora. Trenutno se realizuje svega 14 projekata.

„Od tog iznosa, 15 miliona evra bespovratnih sredstava će biti usmjereno za poljoprivrednike, poljoprivredno-prehrambena preduzeća i stanovništvo u ruralnim oblastima. Sredstva će biti dostupna u okviru četvorogodišnjeg perioda (2020-2024) koji će podržati oko 2.600 poljoprivrednika širom BiH. Projekat zajednički provode i sufinansiraju UNDP u BiH i Češka razvojna agencija (CzDA) u iznosu od 250.000 evra. Trenutni poziv vrijedan 2,55 miliona KM otvoren je za podnošenje prijava do 21. decembra“, poručuju iz Delegacije EU.

Nedavno je pokrenut i program „EU4Trade“ od šest miliona evra za nadogradnju regulatornih i proceduralnih okvira za trgovinu robom, trgovinu uslugama i prava intelektualnog vlasništva, a trenutno se planira i podrška digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća u okviru programa „EU4SME“ u iznosu od 14 miliona evra bespovratnih sredstava. Cilj je oporavak od krize izazvanom virusom korona.

„Kao dio sveukupne podrške ublažavanju posljedica COVID-19 pandemije u BiH, EU će finansirati dva dodatna projekta u okviru Posebnih mjera iz sredstava IPA-e 2020 u vrijednosti od 18 miliona evra koja će se usmjeriti na jačanje konkurentnosti, inovacije, poljoprivredu i ruralni razvoj“, ističu iz Delegacije EU.

Bogojević: Uz sredstava EU proširićemo proizvodnju i zaposliti ljude

Jedna od firmi koja je korisnik sredstava iz fondova EU je i banjalučki „Tri Best“ koji se bavi proizvodnjom liftova i ostalih uređaja za dizanje i nošenje.

Kroz „EU4Business“ program dobiće bespovratna sredstva u cilju jačanja konkurentnosti preduzeća, povećanja kvaliteta i skraćenja rokova proizvodnje. Kompanija namjerava izgraditi vlastiti kapacitet za plastifikaciju proizvoda koji je neophodna karika u njihovom proizvodnom procesu.

Izvor: Capital.ba

Piše: Svjetlana Šurlan